Фота Еўрарадыё.
Я афігенная мама, у мяне афігенныя сіські!
набрела на перевод статьи из недавнего Newsweek про женское обрезание - "Борьба с последствиями генитальных увечий" (http://community.livejournal.com/femin istki/1160437.html): "Однажды, когда Сила Фолоу была восьмилетней девочкой, живущей в Мали, четыре пожилых женщины прижали ее к грязному полу ее дома и, в соответствии с местной традицией, используя острое лезвие, отрезали ее клитор и большую часть малых половых губ. Ее бабушка и другие жители деревни устроили по этому поводу праздник. Сила, страдая от ужасной боли и непрекращающегося кровотечения, не могла ходить еще много недель. Как и миллионы других девочек, которых принудительно подвергли женским генитальным увечьям, – ритуалу, который должен гарантировать сексуальную пассивность жен, чтобы у них не возникло желания изменять мужьям, - Сила так до конца и не выздоровела. Со временем она переехала в Нью-Йорке, вышла замуж, родила двоих детей.
тема, к счастью, в последнее время перастала являться табу и подобных материалов появляется всё больше, что в перспективе даёт надежду вырасти здоровыми тысячам (скорее, миллионам) девочкам из Азии, Африки и разного рода "стран третьего мира".
это всё понятно. но что я увидела в комментариях к этой статье, так это интересную ссылочку. на вполне себе легально и давно распространяемую на просторах России "духовно-просветительскую газету "Ас-салам", на номер 5 (308), 2008 год, продаваемый за 15 рублей (PDF http://www.assalam.ru/arhiv/2008/assala m_05_2008.pdf).
"Делать обрезание новорожденным на восьмой день после рождения является желательным, т.е. сунной, и мальчикам, и девочкам. А после совершеннолетия оно становится обязательным, т.е. ваджибом". (с) так что за женским обрезанием не надо в Мали ездить, оно и в РФ имеется.
вот вам и вся цивилизация. и не надо говорить, что "Дагестан - это не Россия, это мусульмане, и вообще всех чурок вон из Москвы". Кавказ захватили, так отвечайте за то, что происходит в территориальных границах вашей страны.
тема, к счастью, в последнее время перастала являться табу и подобных материалов появляется всё больше, что в перспективе даёт надежду вырасти здоровыми тысячам (скорее, миллионам) девочкам из Азии, Африки и разного рода "стран третьего мира".
это всё понятно. но что я увидела в комментариях к этой статье, так это интересную ссылочку. на вполне себе легально и давно распространяемую на просторах России "духовно-просветительскую газету "Ас-салам", на номер 5 (308), 2008 год, продаваемый за 15 рублей (PDF http://www.assalam.ru/arhiv/2008/assala
"Делать обрезание новорожденным на восьмой день после рождения является желательным, т.е. сунной, и мальчикам, и девочкам. А после совершеннолетия оно становится обязательным, т.е. ваджибом". (с) так что за женским обрезанием не надо в Мали ездить, оно и в РФ имеется.
вот вам и вся цивилизация. и не надо говорить, что "Дагестан - это не Россия, это мусульмане, и вообще всех чурок вон из Москвы". Кавказ захватили, так отвечайте за то, что происходит в территориальных границах вашей страны.
На Панямонні, у адрозненне ад іншых рэгіёнаў Беларусі, тэрмін “каляда” аб’ядноўвае большую колькасць узаемазвязаных паняццяў: куцця – гурт калядоўшчыкаў – міфічная істота ці рачэй персаніфікаванае свята (едзе на конях, садзіцца ў куце) – тып калядных абыходаў (як калядоўшчыкамі, так і пазней ксяндзамі) – падарункі калядоўшчыкам – сена, пасцеленае пад абрусам
На Божае Нараджэнне хадзілі гурты “хрыстаславаў” (у асноным мужчыны), якія насілі зорку, выконвалі песні духоўнага зместу, непераапраналіся. РАДЗЕЙ насілі зорку і вадзілі “казу”.
У некаторых месцах хадзілі ў абход двароў клірыкі Касцёла. Яны насілі зорку ці яселку…
… Пераапранутыя персанажы гурта дзяліліся на “чыстыя” маскі і “нячыстыя”. Да першых належалі каралі, анёлы… да другіх – чорт, смерць, цыганы, дзед і баба, якія смышылі гледачоў, рабілі ўсякія шкоды, глупствы…
А вось скажыце, хто ведае, каб сёння гурты калядоўшчыкаў у каталіцкіх раёнах хадзілі калядаваць, як некалі, з дазволу ксяндза, і з адпаведнай гэтаму “цэнзурай”?
На Божае Нараджэнне хадзілі гурты “хрыстаславаў” (у асноным мужчыны), якія насілі зорку, выконвалі песні духоўнага зместу, непераапраналіся. РАДЗЕЙ насілі зорку і вадзілі “казу”.
У некаторых месцах хадзілі ў абход двароў клірыкі Касцёла. Яны насілі зорку ці яселку…
… Пераапранутыя персанажы гурта дзяліліся на “чыстыя” маскі і “нячыстыя”. Да першых належалі каралі, анёлы… да другіх – чорт, смерць, цыганы, дзед і баба, якія смышылі гледачоў, рабілі ўсякія шкоды, глупствы…
А вось скажыце, хто ведае, каб сёння гурты калядоўшчыкаў у каталіцкіх раёнах хадзілі калядаваць, як некалі, з дазволу ксяндза, і з адпаведнай гэтаму “цэнзурай”?
ПРОПОВЕДЬ
(Рассказ белорусского партизана)
Я пришёл на свет в Советской Беларуси
Храм взорвали, а костёл остался без ксендза
Мне никто не рассказал о Жертве Иисуса
И Ему я не молился никогда.
Началась гроза над нашим светлым краем,
Что веками терпит лютую войну…
Я не партию от немцев защищаю,
Защищаю я дочурок и жену.
Тут они со мной, их скрыл надёжно
От беды родимый древний лес.
Я собой рискую на заданьях сложных,
Ухожу с друзьями, возвращаюсь – без,
А командует здесь комиссар суровый,
Что своих немало расстрелял….
Перепачканный своей и вражьей кровью,
Помню, раз, в лесу сховавшись, я лежал.
А когда, похожий на язык их,
Злобный лай собак вдали замолк,
Я пополз туда, где светом тёплым, тихим,
Мне светил средь вёски огонёк.
То костёл был, я вошёл, робея,
Нас учили, что ксендзы – враги…
Ксёндз стоял склонившись, на коленях,
С Кем-то, Кто невидим был мне, говорил.
Он поднялся и промолвил: “Калі ласка!”
Угрожать ему не в силах, я просил.
Ксёндз отдал мне свою пищу без остатка
И умело раны он лечил мои.
А когда, окрепнув, с ним я распрощался,
За убежище его благодарил,
Он сказал, чтоб смело я сражался,
Что молится будет за детей моих.
Через день отряд ворвался в вёску гэту,
Чтоб невинных от карателей спасти.
Палачей призвали мы к ответу,
Но они с одним успели счёт свести:
Донесли, видать, скоты в повязках белых,
Что кому-то ксёндз приют давал -
Утром за костёлом был расстрелян
И ещё не погребённый там лежал.
,,,Что-то понял я средь наступившей тиши…
Мёртвый ксёндз Распятие сжимал…
Проповедей я никогда не слышал,
Кроме той, что ксёндз в то утро прочитал.
(Рассказ белорусского партизана)
Я пришёл на свет в Советской Беларуси
Храм взорвали, а костёл остался без ксендза
Мне никто не рассказал о Жертве Иисуса
И Ему я не молился никогда.
Началась гроза над нашим светлым краем,
Что веками терпит лютую войну…
Я не партию от немцев защищаю,
Защищаю я дочурок и жену.
Тут они со мной, их скрыл надёжно
От беды родимый древний лес.
Я собой рискую на заданьях сложных,
Ухожу с друзьями, возвращаюсь – без,
А командует здесь комиссар суровый,
Что своих немало расстрелял….
Перепачканный своей и вражьей кровью,
Помню, раз, в лесу сховавшись, я лежал.
А когда, похожий на язык их,
Злобный лай собак вдали замолк,
Я пополз туда, где светом тёплым, тихим,
Мне светил средь вёски огонёк.
То костёл был, я вошёл, робея,
Нас учили, что ксендзы – враги…
Ксёндз стоял склонившись, на коленях,
С Кем-то, Кто невидим был мне, говорил.
Он поднялся и промолвил: “Калі ласка!”
Угрожать ему не в силах, я просил.
Ксёндз отдал мне свою пищу без остатка
И умело раны он лечил мои.
А когда, окрепнув, с ним я распрощался,
За убежище его благодарил,
Он сказал, чтоб смело я сражался,
Что молится будет за детей моих.
Через день отряд ворвался в вёску гэту,
Чтоб невинных от карателей спасти.
Палачей призвали мы к ответу,
Но они с одним успели счёт свести:
Донесли, видать, скоты в повязках белых,
Что кому-то ксёндз приют давал -
Утром за костёлом был расстрелян
И ещё не погребённый там лежал.
,,,Что-то понял я средь наступившей тиши…
Мёртвый ксёндз Распятие сжимал…
Проповедей я никогда не слышал,
Кроме той, что ксёндз в то утро прочитал.
"Літвінка з вербамі" (К.Русецкі, 1847)
Хацеў бы прыцягнуць увагу супольнасці да мастацтва перадвелікодных вербаў. Яно, на шчасце, зусім не памерла, перад кожным менскім Касцёлам у Вербную Нядзелю гандлююць, часам сапраўднымі шэдэўрамі, але – эстэтыка вербаў не “раскручаная”, не выведзеная на належны ўзровень публічнай увагі. Дарэчы, гэтыя вербы – атрыбут не толькі Вербнай Нядзелі, але і дня Святога Казіміра (04.03). У Літве выдаецца шмат паштовак і іншай атрыбутыкі з найлепшымі ўзорамі мастацкіх вербаў (якія ўпершыню сфармуляваў у якасці “жанра мастацтва” Ф. Рушчыц), у нас гэтая тэма амаль не прысутнічае ў грамадскай інфармацыйнай прасторы.
Такім чынам, майстры(цы) у нас якраз ёсць, вербы ёсць – няма толькі належнага “дыскурсу” пра іх, няма публічнай увагі. Няма конкурсу на лепшую вярбу (які б глядзеўся вельмі арганічна ў дзень Святога Казіміра), або кірмаша, аналагічнага Вербнаму кірмашу ў праваслаўных.
Як гэта можна выправіць? Прашу дзяліцца ідэямі. Можа, удасца паспець яшчэ да гэтай вясны.
Poll #1482049 Грипб
Open to: All, detailed results viewable to: All, participants: 38
Open to: All, detailed results viewable to: All, participants: 38
Я...
View Answers
уже болел обычным гриппом (ОРЗ, ОРВИ)![]()
![]()
19 (51.4%)
ещё не болел, но планирую![]()
![]()
8 (21.6%)
болел куриновым/свининовым гриппом![]()
![]()
5 (13.5%)
болеть не собираюсь, я спорцмэн/хожу в маске![]()
![]()
5 (13.5%)
Ваше отношение к A/H1N1
Працягваецца галасаванка на самага сэксуальнага сучаснага беларускага паэта, пакуль што бясспрэчны лідар - Глеб Лабадзенка!
Дарэчы, у хуткім часе зьявіцца аналягічная апытанка пра беларускіх паэтак, чакайце!
Таксама просьба актыўна ўдзельнічаць у нашай традыцыйнай сучбеллітаўскай апытанцы"Кастрычнік-2009"!
- Местонахождение:Менск
- Настрой:working
- Лабает:Сьцяна - Я еду
4 лістапада 2009 года на XXIV Генеральнай капітуле ў Рыме з дзевятага галасавання быў абраны новы Архімандрыт Кангрэгацыі Найсвяцейшага Адкупіцеля, якім стаў а. Міхаіл Брэг (Michael Brehl) з Правінцыі Эдмантану - Таронта (Канада). На працягу наступных 6 гадоў ён будзе ўзначальваць Кангрэгацыю, якая налічвае 5,5 тыс. членаў у 78 краінах свету. Айцец Міхаіл Брэг нарадзіўся ў Таронта ў 1955 г. Уступіў у Кангрэгацыю рэдэмптарыстаў у 1975 г., вечныя зарокі склаў у 1979 г. У 1980 г. у Таронта быў высвечаны на святара. Скончыў Toronto School of Theology, атрымаўшы тытул магістра багаслоўя.
Да выбару на Архімандрыта выконваў розныя служэнні ў сваёй правінцыі: быў магістрам навіцыяту, прэфэктам студэнтаў, членам Правінцыйнай Рады, правінцыйным вікарыем, а таксама протаігуменам. Шмат гадоў працаваў як душпастыр і парах, а пазней як місіянер, праводзячы парафіяльныя місіі.
Належаў да Багаслоўскай камісіі Канадскай канферэнцыі манаства. Быў членам праўлення Пастырскай камісіі ў Антарыё. Вопыт супрацоўніцтва з субратамі на міжнародным узроўні а. Міхаіл атрымліваў, выконваючы служэнне ў Генеральным сакратарыяце фармацыі. Быў адным з мадэратараў падчас XXIII Генеральнай капітулы (2003) і цяперашняй капітулы. Вызнаны як рэкалекцыяніст, быў запрошуваемы рознымі групамі рэдэмптарыстаў па ўсім свеце з канферэнцыямі і выкладамі на тэмы, звязаныя з духоўнасцю Кангрэгацыі.
Валодае англійскай і французскай мовамі, разумее іспанскую і італьянскую. На момант выбару Архімандрытам а. Міхаіл Брэг быў дэлегатам Генеральнай капітулы як протаігумен Правінцыі Эдмантану-Таронта. На гэтай пасадзе ён замяняе а. Ёзафа Тобіна, які кіраваў Кангрэгацыяй на працягу 12 апошніх гадоў.
Охуительно полезный ресурс для юзеров Хрома (особенно для тех, у кого девелоперский билд): http://www.chromeextensions.org/
Я уже нашпиговал свой Хром нужными аддонами.
Я уже нашпиговал свой Хром нужными аддонами.
Выдатны артыкул пра сутнасьць
абамаўскага «гамафільскага» закону:
«В Америке запретят христианские мысли?»
Notre Dame betrayed its Catholic identity, but Belmont Abbey College stayed faithful and now needs our urgent prayers and encouragement.
Please let me explain: This small liberal arts college in North Carolina with 1,600 students is holding firm to its Catholic identity by refusing to pay for abortion, contraception and sterilization in its healthcare plan.
As a result, this brave college is now facing persecution. In fact, the federal Equal Employment Opportunity Commission (EEOC) stepped in and said Belmont Abbey’s policy is "discriminatory."
Thank God, the college did not cave in, but is defending itself with the help of The Becket Fund for Religious Liberty law firm.
Belmont Abbey president Dr. William Thierfelder said the college is "so resolute in our commitment to the teachings of the Catholic Church that there is no possible way we would ever deviate from it, and if it came down to it... we would close the school rather than give in..."
Will you help me encourage Belmont Abbey to stand strong?
Send your instant e-card: "I’m proud of you!"
It's very important that Belmont Abbey receive your message of moral support at this time of great need because it will encourage them to do what is right.
Please let me explain: This small liberal arts college in North Carolina with 1,600 students is holding firm to its Catholic identity by refusing to pay for abortion, contraception and sterilization in its healthcare plan.
As a result, this brave college is now facing persecution. In fact, the federal Equal Employment Opportunity Commission (EEOC) stepped in and said Belmont Abbey’s policy is "discriminatory."
Thank God, the college did not cave in, but is defending itself with the help of The Becket Fund for Religious Liberty law firm.
Belmont Abbey president Dr. William Thierfelder said the college is "so resolute in our commitment to the teachings of the Catholic Church that there is no possible way we would ever deviate from it, and if it came down to it... we would close the school rather than give in..."
Will you help me encourage Belmont Abbey to stand strong?
Send your instant e-card: "I’m proud of you!"
It's very important that Belmont Abbey receive your message of moral support at this time of great need because it will encourage them to do what is right.



